©uroš miloradović uros.miloradovic[at]pm.me

8 haikus

1. Idyllischer Morgen

Herr General prüft
die Wandkarte. Erst Kaffee
und dann Völkermord.

2. Mahlzeit und Folgen

Der Kollege spült
das Klo nie. Dickes Nilpferd
glänzt im gelben Sumpf.

3. Es wird nie trocken

Du stöhnst verzweifelt
vor dem Berg der Schmützwäsche.
Monsunzeit in Wien.

4. Einsames Mittagessen

Kantine voll - du
allein am Tisch. Der Fisch im
Teller grollt: du, Null!

5. Im Gleichgewicht

Kebabverkäufer
isst Kebab. Der Sommer ist
rund, wie der Gürtel.

6. Billa 1

Haben Sie Billa
Karte? fragt sie mich. Nein, ein
dezidiertes Nein!

7. Billa 2

Sandkorn für jedes
"Haben Sie Billa Karte?"
Still wächst das Sandmeer.

8. Billa 3

Wurst in Aktion
- Billa Karte vergessen!
Untröstliches Leid.

...

Starci šetaju,
razgledaju,
jezde
kao upaljeni lampioni
od hartije.

Dementni zmajevi,
nošeni plinovima sećanja,
mrtvog vremena,
godina pretvorenih
u suvi hropac lišća,
u zvižduk
prazne boce
po kojoj vetar,
slepo kuče,
obrće krugove.

Starci šetaju,
razgledaju,
traže izlaz iz sveta.

Predaja

Pogledao Radomir „Planetu majmuna“ i dopao mu se film. Ali pomisli – nezgodno, možda nam majmun jednom stvarno bude gazda?

Prošlo nekoliko dana, a on još pod utiskom. Ode na kraju u zoološki vrt – da ošacuje konkurenciju. Dođe do kaveza s majmunima i udubi se. Posmatra, traži znake inteligentnog života. Majmuni nezainteresovani, gledaju svoja posla.

Prilazi čuvar, pita osorno: „Jel‘ treba nešto?“ Radomir se opravdava, u stilu: zamislio se. Izvadi i telefon – kao, pravi selfi. Smeje se na silu. U tom progovori jedan majmun, kaže čuvaru:

„Posetilac je platio kartu i uvek je u pravu, koliko puta da to ponovimo!? Idite sad!“

Gleda Radomir zaprepašćeno kako čuvar salutira i poslušno odlazi. Već su preuzeli kontrolu, misli on.

„Pa kako je tu kod vas? Ima li vrućine?“, započinje Radomir nespretno razgovor.

„Nije loše. Pozadi je klimatizovano, ali moraš i napred da budeš, u kavezu, zbog posetilaca. Da se prošetaš, malo kešaš o ove šipke. Da izigravaš majmuna. Kod tebe?“

„Pa i ja sam celo leto radio“, kaže Radomir. A u ćumezu u kom živi pravi pakao, nema klime. Ovo je prećutao.

„Jel’ se spremate za izbore?“

„Nisam mnogo upućen“, kaže Radomir. „Gledam svoja posla, da preživim...“

„Pa i to što kažeš. A ionako mi uskoro preuzimamo. Što da se mučiš? ’Oćeš malo kod nas u kavez, da vidiš što je lepo? Pozadi ima i klima.“

Kao hipnotisan, Radomir ulazi u kavez.

„Može banana, kolega?“

„Može“, kaže Radomir.

Žvaću u tišini. Prilazi im grupa turista i posmatra ih.

Atmosfera je setna i svečana.