©uroš miloradović uros.miloradovic[at]pm.me

Karakterna rotkvica

U zajedničkoj kuhinji na pauzi za ručak Barbara jede ručak.

U četvrtastoj višenamenskoj posudi od plastike je pasta, na poklopcu posude koji leži sa strane, na leđima, usamljena rotkivica čeka svoj red.

Pošto je završila pastu - glavno jelo, Barbara se baca na rotkvicu-lopticu.

Jede zamišljeno. (Misli joj lutaju bibliografskim univerzumom.)

Ta pohabana rotkvica liči na pogrbljenog solunca sa one čuvene fotografije.

Ljubopitljivost koja je stavila tačku na mačku

Rođendanska sedeljka u Beču. Čavrljam sa prijateljem K. iz Nigerije. Preko puta nas je grupica koja skreće pažnju na sebe. Dva našminkana dečaka u fensi krpicama (k'o mali renesansni bankari ili prinčevi) i jedna crvenokosa u srednjim tridesetim, sa velikim dekolteom. Ona je kolovođa, majčinska figura.

Upravo su iscrpeli neku priču, posle salvi smeha zavladala je tišina i grčevito se traži nova tema. I tako pita ona mog sagovornika: “A jel' vi slavite rođendan u Africi?”

“Ne tradicionalno… Rođendan je kolonijalni običaj. Tradicionalno, kod nas se nije pamtio dan, već samo godišnje doba u kojem si rođen.”

“A šta slavite? Mislim, tradicionalno?!”, nastavlja cura, sa stavom zainteresovane i široke osobe, pune razumevanja za sve ljude i sve običaje, ma koliko drugačiji oni bili. Nije ona neka zatucana Austrijanka...  Spremna je na sve. 

“Slavi se, recimo, inicijacija…” 

“Kakva inicijacija?” 

“To je trenutak kada postaneš punopravni član zajednice. U mom plemenu je to značilo da dečaci, kada napune 12-13 godina, budu obrezani...” Mali tajac, a onda smeh. Padaju šale na račun veličine i oblika obrezanih organa. 

“Nije baš prijatno kad ti naživo odseku kožu s penisa”, kaže staloženo moj prijatelj. A onda mirno nastavlja: “U nekim plemenima proslavlja se i inicijacija devojčica, što je zapravo odsecanje klitorisa… Ali ne u mom…A ponegde inicijacija znači da se unutrašnji zidovi vagine sastružu, a stidne usne ušiju, kako bi se devojčicama smanjila vagina. Ali i to je danas sve ređe…” 

Veselost postepeno, ali neumitno napušta ovaj razgovor, a entuzijazam za daleke neotkrivene svetove i kulture splašnjava kao probušeni balon. 

“U jednom susednom plemenu se u inicijacijskom obredu dečacima izbija red donjih zuba, između dva sekutića…” 

Mog prijatelja gledaju duga, bleda, preplašena lica, razrogačene oči koje ga mole da prestane. 

“Kastriranje devojčica se danas uglavnom više ne radi. Ali se proslavlja inicijacija, dobijaju se pokloni…” 

“Kakvi pokloni?”, hvata se crvenokosa za slamku spasa, sa lažnom vedrinom u glasu. 

“Uglavnom domaće životinje. Ja sam za svoje obrezivanje od oca dobio kozu.” 

“Jao, kozicu. Pa šta ste radili s njom? Koliko dugo je bila s vama?” 

“Pojeli smo je.”